Отаџбина

М Е Р 0 Н А

Евримеда : Богови ! Шта си наумила Меропо ? Шта ће тај нож у рукама твојим, краљице ? Меропа : Шта сам нау^мила, шга хоћу ? Ако не можеш да појмиш, старице, шта хоћу, упитај лавицу у шуми којој су заклали њено младо, упитај је шта она хоће, па ћеш појмити. Евримеда : Приклињем те, дај ми тај нож, или баци га од себе. Несрећан је, краљице, лечник жалости то гвожђе. Меропа : Али је једини, старице. Евримеда : Молим те, дете моје, дај мн га, баци га ! (аонушава, да јој отме нож, али је Мероиа одбиј?). Меропа : Ко се усуђује да дигне руку на мене ? Да ли си добро размислила ? Нико не може да заустави муњу. Од грома се може само бежати. ПОЈАВА ШЕСТА Меропа, Евримеда и Ликорт (са иокривеним лицем на вратимај. Евримеда : Ко је то ? (иотрчи и заустави Ликорта на вратимп) Ко си ти, шта тражига у дворима у ово доба ? Ликорт : Краљицу. Евримеда: Кажи се ко си ? Л.икорт : Странац. Евримеда: Откри лице своје. Л.икорт: Не могу старице. Евримеда: Реци ми бар име своје. Ллкорт: Краљици ћу га казати. Води ме к њој, етарице. Евримеда : Натраг, јадниче ! Ликорт : Кути жено. Зови краљицу. Евримеда: Ако ми не кажеш ко си, само ћеш преко мене мртве доћи до краљице. Ликорт : Реци најпре ти старице ко си ? Евримеда: Ја ое зовем Евримеда.