Отаџбина

М Е Р О II А

507

Еврммеда : Богов.и , куда је пошла ! Оди за мном . (одв) помози Ликорте ! Ликорт: Само бесмртни богови могу сада помоћи ако се смилују на очајну и несрећну мајку Епитову. ПОЈАВА СЕДМА (Промена на аозорници. Дворана с о^таром. Еаит сиава ка иодножју олтара). Меропа: за тим кришом Евримеда и Љпшрт, Меропа: (угледавши Еиита) Овде дакле спава — сам. (гледа. око свбе) Нико га не чува. Ваља похитати. [Обраћа. се кииу бога. домаћег) ЗеВсе заштитниче, за твоју божанску милост молим што морам да погазим твоје свете законе, али ја морам осветити крв сина мога. Удри ме, боже, силним громом својим, уби ме, али ми остави слатку освету да извршим. ( Силазвћи у иросценијум) А вас страшна имеиа мрака, вас паклене богиње, вас Ериније приклињем, водите ми руку (враИа се Еииту и замахнувши ка њ ножем) Расрђена сенко мог Епита, ирими ову жртву осветничку. Ликорт: (јурне између Мероие и Еиита) Стани Меропо. Меропа: Шта се усуђујеш старче? Натраг! (Еиит устаје дргићупи). Ликорт: Несрећна мајко, шта си наумила? Меропа: Да осветим сина мога. Љисорт: Реци боље да га сама убијеш. Меропа: Шта рече Ликорте ? Епит: (угледавши Ликорта) Оче мој! ( иознавши Мвроиу) Богови ! Ликорт: Ово је твоја мајка, Епите, ово је Мероиа. (Мероии исиадне нож из руке). Меропа: Богови вечии да није ово какав немилосрдни сан који вара очи моје? Ликорт: Тако ми бесмртних богова, краљице, не вара те никакав сан. Ово је Епит, ово је син твој.