Отаџбина

508

М Е Р О П А

Меропа: Дакле слутња срца мога није слагала. 0 нресрећни тренуте! Чедо моје, сине мој! Епит: Мајко , мајко моја (аолвтв јвдно другом у наручја,). (ЗАВЕСА ПАДА)

ЧЕТВРТИ ЧИН ПОЈАВА ПРВА (дворана без олтара) Полифонт : (са,м) Да, ПолиФонте! 3а плодове које сада береш, својом си руком семе цосејао. Рођачком крвљу окаљао си ти сам овај дом Ираклијеваца. Ти си сам умочио своје руке у КресФонтову крв, и ако ниси то исто учинио и у крви невине деце, ти си упутио убице онамо где их материнска љубав беше склонила. Која вајда ако ге је на све то навела лепота Мерогшна, аки си ти више жудео за КресФонтовом женом него за његовим престолом ? Твоје проклето дело постало је тиме само кобније. Богиња правде одмах је учинила да се плодна утроба Меропина за тебе изјалови. А када си се најзад понадао да ублажиш и Немезу и Меропу намењујући круну Месиније сину њеном — не долази престолонаследник да ти благодари на краљевском благовољењу> него долази његов убица да тражи твоју заштиту. 0, бесмртни богови, то беше казна ваша. Ко год је ма кад везао судбу своју за убице, тај се више никада од њих раставити не може. Из злочинства рађа се злочинство, једна крв пролева другу. Цео ти се пут црвени од крви, Полифонте ! Ти си сам изабрао ову крваву стазу, по којој су те богови одвели у страшни амбис , из кога те никаква снага никаквог еамртника не може избавити. На Меропа, жена моја, краљица, она рад које сам све ужасе починио, због које сам скочио у ову пропаст злочинстава! У какву је страшну борбу бацила срце моје њена грдна несрећа! Гвоздена неизбежна невољо, у којој не знам