Отаџбина

М Е Р О П А

да ли треба да очувам свете закоие и свету заклетву моју, или да се смилујем на сузе , на очајање жене моје, краљице, несрећне мајке ? Ни на једно од тога двога не смем да се одлучим, а међутим једио морам учинити. Ох. колико је тешка КресФОнтова круна глави мојој богови! Ох, тешка је, јер је умочена у крв онога који ју је носио, тешка је, јер о њој виси злочинство моје, тешка је што се о њу обеси још једно туђе злочинство? А зашто? Зато — Ах , никада. Далеко краљу, далеко од те прље. далеко од тог убиства. 0 Зевсе пошљи у кућу моју кога хоћеш другог странца, пошљи макар каквога твог штићеника, само овога не, само не овога. Коцка је пала! Неће више Месињани и Меропа моћи казати да Полифонт у своме дому чува убицу несрећног краљевића. Нечовек и дрски злочинац овде ће, и то још данас да нлати за то своје злочинство, и Меропа ће моћи да загаси своју жарку осветничку жеђ у крви онога, који јој је убио јединче њено. Да, тако ће да буде тако ми богова небеских, земаљских и паклених. Рекао сам. (одла.зиј. ПОЈАВА ДРУГА Меропа и Ликорт Меропа: Говори старче; ево ме. Љгкорт: Да нема каквог стражара или копљаннка у близини ? Меропа: Нема; сами смо. Говори слободно, старче. Шта си видео, шта си урадио ? Али реци све у кратко јер видиш да није ни место ни време за дуге разговоре. Љжорт: Са три речи казаћу ти све краљице. Све је готово. Завереници чекају само један миг твој. Сви држе да је Енит мртав, само старешиие и вође знају истину. Вечерас ће се у Стениклари састати три хиљаде наоружаних звереника и то не само из околине него са свију страна, јер неиомирљива мржња противу ПолиФонта није зах^атила само Стениклару и њену околину , већ целу Месинију. За то долазе у помоћ и Рион, и Месола и