Отаџбина

М Е Р О II А

Јамија, и Пилоо. Слободии Месињани желе срећу иодјарм.веној браћи својој. Зато су се одлучили или да погпну или да збаце јарам Доријеваца и да васпоставе нресто ироја КресФонта, који је оборио Полифонт , поборник и заштитник доријског ропства и иоцепаности. Једиа света мисао одушевљава све, једно осећање, једиа намера, једна жива жеља, а то је уједињење. Месињани хоће да су један народ, под једним законом као што им је једна земл.а општа отаџбина. Њихов је ратни усклик: Један краљ, једна држава, један народ, и један закон за све! Меропа; Прекрасно , старче. Да, један народ и један краљ, уједињена Месинија. То је, Ликорте, хтео н Кресфонт , али је за то нао. Ликорт: Никада краљице нпје пао онај краљ, који је погинуо за свој иарод. У срцу иародном остаје он као светиња коју обожавају сви потоњи нараштаји. Ако Кресфонт мртав лежи у гробљу жив је дух његов јер је народ наследио његову џиновску душу. Меропа: Види се , старче, да је старост само тело твоје саломила , али да није могла иишта учинити великој души твојој. Ликорт: Успомена на велика дела гради и од малених душа велике. Меропа: Да, старост се поштанље успоменама, као шго младост лети на крилима наде. Ликорт: Али кад нада данас даје чак и мени старцу крила, немој ни ти више, краљице да ходаш као очајни старац. Данас се Месињаии уздају збацити јарам тираније, данас ће се неумитна правда наплатити са убицом КресФонтовим и с отмичаром очевине твога Епита. Меропа: Како ? Ликорт: Данас ће Полифонт бити убијен. Меропа: Страшна ти је реч, старче. Ликорт: Али је поуздана, краљице. Меропа: Довољно би било прогонство.