Отаџбина

М Е Р О П А

Меропа: Време најзад отупи и оштрицу бола а хладан разум овлада бујним срцем. Полифонт : До сада сам само гледао сјајну краљицу Месиније, сада је тек чујем Дунло краљује онај који не влада само својим народом, него уједно и својим страстима. Ти си Меропо не само мајка. него си и краљица. Зато не треба ти да каљаш руке гнусном крвл.у убичевом, зато нека га џелаг погуби. Меропа: Шта велиш, краљу ? Полифонт : Не приличи теби да убијеш злочинца. Меропа: Шта чујем о богови? Странац, заштићеник. Полифонт : — убица твога Епита. Меропа: Да ; шта ? Полифонт : Погубиће се. Меропа: 11огубити '! Полифонт : Хоће Меропо. И ту жртву приносим па олтар љубави твоје. Меропа: Хвала ти (у себи) зверу! (гласно о Меропо, погубиће се. Полифонт : И то одмах , Меропо. Заклео сам се на то страшном заклетвом боговима. Не сумњај више. веруј ми. Меропа: ПолиФОнте. Полифонт : Да, ирестаће тешко уздисање Меропе моје, пресушиће сузе њене. Убица твога детета погинуће одмах, тако ми узвишеног оца свију богова и људи. ПОЈАВА ЧЕТВРТА Пређашњи и Евримеда Евримеда: Странца и заштићеника. Меропа: Говори. Евримеда:- Етолца убицу везаног воде с олтара на губилиште. Меропа: (аптрчи кулисњма. и виче намоље) Копљаници, да се нисте усудили извести га одавде.