Отаџбина

М Е р О II Л

515

Полифонт : Ама , краљице, шта то радиш ? Воде га на смрт, веруј ми, можеш бити сигурна. Меропа; Зликовче , убицо ! (за себе) Вечни богови шта ћу сад ? (гласно) Хоћете да га пустите да побегне? Овамо, овде хоћу да дође. 0 где је, где ? Хоћу мојим рукама да га убијем. Полифонт : Утишај се Меропо (стража.рима.) Џелат и стражари нек овамо доведу осуђеника. (одлазе стража.ри) Меропа: (тихо Евримеди ) Трчи, Евримедо, по Ликорта брзо ! Реци му да Полифонт хоће да убије Епита. Полети као да имаш крила (Евримзда. одлази, Мвроиа. з а се) О стани срце моје. ПОЈАВА ПЕТА Пређашњи без Евримеде Полифонт : Ако шго сумњаш , краљице , можеш за њпма поћи на губилиште, те да се увериш о смрти зликовца, али да се ниси усудила да ти сама дигнеш руку на њега. То не приличи краљици. ПОЈАВА ШЕСТА Пређашњи и Епит (везаи, са стражарима Полифонт : Ево га, Меропо, дође. Меропа: Хвала ти ПолиФонте. Нека остане овде осу-ђеник. Полифонт: (стражарима око Еиита). Ту да останете (стражари с, Еиитом остају на дну иозорнице). Меропа: Драги мој ПолиФонте . оди седи крај мене, оооје седну на једно канабе) чуј ме. Полифонт : Слушам Меропо. Меропа: Моје срце препуно је дубоке неизгладиве захвалности за ову твоју нову жртву. Толике си ми до сада дао доказе твоје љубави, за толике милости имам да ти благодарим, да не би требало, то осећам краљу, да ти досађујем новим молбама, да не би требало да тражим ни једну жртву више од тебе. Али твоја ;је љубав зз*