Отаџбина

М Е Г О П А

ПОЈАВА ПЕТА Пређашњи без Меропе, Епит: Богови, како ми је задрхтало срце од ових речи мајке моје (чује се труба). Ликорт : Напред сине, чека те народ твој! Епит : Иди оче. Сад ћу ја за тобом. Љнсорт: Шта рече, Епите ? Зар не видиш да изгубиомо читаве часове кад нам је сваки тренутак драгоцен. Похитајмо. Епит : Не могу да утишам уздрхтало срце моје, ако сада овако пођем, прснуће ми срце. пресвиснућу. Не могу оставити мајку моју неутешну, а да је бар једном не целивам, а да јој бар једну слатку реч не кажем. Љкорт : Опрости му отаџбино која се с душом бориш ! Он је још дете. Епит : Заповедам ти старче, иди ! После циглог једног тренутка бићу усред мога народа ! (Обојица одлазе на разне стр&не). ПОЈАВА ШЕСТА Евримеда: (сама). Камо те лепе среће, сунце. да Евримеда није доживела да гледа данас твоју еветлост; да је мрачни гсео смрти покрио очи њене те да не види пропаст отаџбине, и да срце њено несрећно не осети сва страдања Меропииа. 0, када би они који се боре за сјај престола знали колико несреће покрива владалачка порФира. Натраг смртни, који јурите незадржано врхунцима људске славе ! Ти су врхови завијени мрачним облацима који су пуни громова. .Тека ратних труба престала је да застрашава срце моје (из далека се чује врева и усклици народни. По кашто је та врева силнија). Различити помешани гласови људски доггару из далека до мојега слуха. Сада се приближују. Сад се боље чују. Сада су пред самим дворима. Народ је пред њиховим зидинама. 0, сада јасно разабирам сваку реч. Вичу «Живео Епит, краљ Месиније !" 0 радости ! Где је Меропа ?