Отаџбина

М Е Р О П А

527

Трчи Евримедо, да од тебе прво чује срећне гласе пресрећна мајка! (одв). ПОЈАБА СЕДМА Епит и Ликорт (улазе из иротивуиоложених кулиса). Епит ; Ах, најзад ето тебе оче мој. Реци ми шта се то догодило ? Објасни ми непојамну ову појаву. Ко то учини да се тако неочекивано измире Доријевци са Меснњанима, какво их чудо тако изненада опријатељи те сада цела варош и цео народ јури мојим дворима проглашујући ме једногласно за краља Месиније ? Ликорт : Господару, у овоме тренутку веран ти слуга желео би да ти донесе само добре гласе, и ираво би било кад би он то могао. Али су богови другаче одлучили, а смртни треба да се увек без гунђања покоре вољи њиховој. Епит : Мајка моја, где је мајка моја, старче ? Ликорт : 0 њој имам да ти ггричам господару. Месињани и Доријевци стајаху на тргу готови за борбу, кад ал на један мах стиже у веће доријевских стараца Меропа, сва замотана тако, да је нико познао није. Зачудише се Доријевци кад угледаше пред собом ту непознату жену. Бадава је краљица покушавала да их убеди да треба да ирестане тај братски покољ; бадава их је наговарала да спасу отаџбину признавши Епита за краља. Доријевци бесно одговорише, да никада иеће признати Егшта за краља докле је мајка његова у животу. Када погине она, која је убила ПолиФонта , иризнаће и они Епита за краља. Сада она откри брзо своје лице и рече «Ја сам убила ПолиФонта, ја сам Епитова мајка". На то сви потегоше своје мачеве на њу. «Овде удрите" рече она иставлзајући нрса своја против њихових мачева. Али ош1 као да се скаменише. «Шта је — рече она — зар вам рука дршће ? А видите, Мееинија је имала краљицу и Епит је имао мајку, којој рука није задрхтала, када се сама за њих убила". И доиста, рекавши то, она