Отаџбина

528

М Е Р О Г1 А

трже сакривен мач, сјури га себи у груди, и иаде на земљу. Дивећи јој се, Доријевци се заплакаше. Глас о њеном самонрегорењу пуче на све стране, и Месињани и Доријевци, који су се дотле међусобно клали као дивље звери, сиустише мачеве у корице, и сложни, измирени спроводе кра.Бицу у двор, дивећи се величини њепој, плачући и кличући (( Живео краљ Егшт" не би ли јој колико толико разведрили последње треиутке живота њена. ПОЈАВА ОСМА Пређашњи и Меропа (коју доносе на носилима сву нрваву и на, умору. Доријевци, Месињани, коаљаници, народ. Кад уђу иоделв се на обе стране иозорнице. За носилима. иде Евримеда.). Епит: 0 бесмртни богови шта ми учинисте ? Угасите се очи моје, срушите се сводови дома Ираклијевског, отвори се земљо и прогутај КресФонтова сина ! О несрећнога сина! Несрећна мајко шта си урадила ? Меропа: (дубоким гласом који иолако изумире) Још неколико тренутака, сине, па умирем. Чуј иоследње речи мајке твоје, у колико буде устању да их .каже. Немој илакати за миом. Требало је да умрем. Тако су богови наредили, јер они су људско срце овакво створили. Ја умирем довршивши велико дело оца твога. Ево данас и Месињани и Доријевци признају да су деца једне отаџбине, ево тебе сви признају за свога краља. И сада мирно умирем. Не плачи дете моје ! Толико сам те волела. чедо моје, да ми је тешко да те оставим. 0 веруј ми, моја ће душа бити с тобом.... 0 дете моје.... сине мој ! ( Мероиа издахне) Епит: Мајко ! Мајко моја! (к Р А Ј) 11РЕВЕО јЗ ^ЛАДАН ЈВОРТБЕВИЋ