Отаџбина

530

НА СШБЕМ МОРУ

Морнару! — брже, брже, завеслај, Успаван талас журније буди, — Јер, за ромором валова нежних Већ давно срце у грудма жуди. — Еа оној страни — видиш ли старче Беслима сложним хитри.је крени, Иритерај чамад, лагани, чили, Оној каменој, врлетној стени. На тој ћу стени, сред мора бурна, Жеље да стапам са небом ллавим, Најлешпи санак среће да снивам, Богу да с' молим, љубав да славим. „Ка оној стени? — Да с' молиш Богу I „Не, веруј, тамо возит' не могу." — Тако је. старац дршћући рек'о, И даље вале шуштеће сек'о. Ал', зашто? — реди; та види талас Како пробуђен љутито бије, Па ипак стојим у чамцу мирно Никаква страха у мени није. А на стени ћу чвршће стајати — Јер, ето видиш, чамац се креће, — А стену горду, врлетну, веруј, Ништа са места покренут' неће. Ох старче, старче, завеслај само, Да с' што нре бацпм на оно стење, На олтар светп природе дивне, На раздробљено, сито камење. — — — И старац молбе саслуша топле Нритера чамац без једне речи, Само што сузе лице му квасе, Што врели уздах кроз груди јечи. Ја стојим.... гледам.... Море треперп, Сунчани зраци по њему пали На озарпли то голо стење, Па позлатили наш чунић мали. Ја гледам дуго у небо, море, Уживам чари тренутка тога,