Отаџбина

534

НА СИЊЕМ МОРУ

„Тако сп рек'о. И од тог дана „Ја, бабо, море све већма волпм; „Овде сам срећан, и на том месту „Само за тебе Богу се молим. „А данас мишљах, ја морам пћн „За мајком својом у плаво море, „Спћи су.... сићи.... алп се сетпх „Да би ти, бабо, илакао горе." ГГлакао ?!.... — И ја илаках дуго и горко, И грлих чедо. И љубих жарко Зору румену живота свога, Једину наду, сунашце јарко. И од тог дана прогало је много И тужних дана, и благе среће, Јер на пустињи живота мога — Ипак је расло мирисио цвеће. И растао је. К'о вито стабло Што се врај мора таласа благо, Ил' талас лаки, ил' цветак росни, Тако је било чедо ми драго. Умпљат увек, угледан, дичан, Чаробни звуци речца му свака А свако дело, вптешко, смело, За њега беше пграчка лака. Еол'ко је пута пз крила смртп Из бурног мора живот спасав'о И многој мајци, дргаћућој, бледој, Још живо чедо у руке дав о. Ал' једног дана.... Тпгапна бегае, Сва се прпрода уједно слила, Све беше тужно, све бегае мрачно Само је младост весела била. Младост! — и он је, сећам се, сећам, Тог дана тако весео бпо. Очп спјаху, а иреко лпца Лебђаше лако осмејак мио.