Отаџбина

538

НА СИЊЕМ МОРУ

Ал' реди само, зар душа твоја Што четврт века пати п страда, Јога живи вером у правду вечиу Још сврива искру божанског иада? Реци, ох, реци; — зар груди болие Још дишу вером у благог Бога — И од тренутка ужасног, тешког, Кад неста сина, јединца твога? Зар нада живп у срцу тужном? Зар море можеш гледатн благо, Кад се у њему за навек скрпло Старачких дана, једпно благо ?!.... ....И старац спустп клонуле руке, И ветрнћ лаки једрила крете, И ја ногледах у лице бледо, И мој се поглед с његовим срете. 0, како миого испрпча тада, Тај поглед немп — та суза једна 0, како, како згревагае благо, Та душа болна — та рука ледна. И ја се спустих. И дршћућ" силно, Целнвах руку морнара свога, И суза врела на чело кану И душа моја опази Бога. И нека света ведрнна снну И ја погледах у плаво море, Заносном душом суицу се вииу', Стопих се с опом мплином горе. И још се оте из груди бурии' — К'о галеб бели на лаки крили Последњи усклик: ....Пљускајте само, Ох, тако, тако, таласи чили! јЛ. С-а