Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СхЛВДЕ Свет. II. Р-а Суморна, влажна, студена и дуга јесен. Суморна као што су моји дани, стара и дуготрајна, као што су моје године, влажна и тамна, као што су моје очи, студена, као што је моје срце, моја крв.... Чини се и сунца нема, угасило се, а за њим се, постепено, примиче, хладна ледена смрт... смрт без васкрсења.., јесен без јарких боја, без последњег опроштајног осмејка леденог неба.... Чамотиња и туга продиру у душу.... И седиш тако у чами, а душа се вине у бескрајне просторе, тражећи ма где светла зрака и, на једаред, пред тобом се носе сјајне слике, са којима се душа једини и ти заборављаш на све око тебе, на цео свет и живиш новим, светлим. младим животом и благосиљаш судбину за тај тренутни дарак ... У тим сликама видим тебе, мила јесени, из младости моје и благосиљам оне дане, који су са душом мојом сједињени, те неће никад у заборав отићи.... * * * Био сам млад а била је јес-ен у мојој јасеници и она је зарезала дубоке и светле успомене у мојој души. Стојим на брежуљку и посматрам ту јесен чаробну, посматрам њене дивоте и њене богате дарове, иосматрам оне јединствене, драгоцене слике, обасјане благим сунчаним зрацима, урешене разнобојним китњастим оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш....