Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ С.ШКЕ

549

његова сива ^маглица" дража и лепша од каменог блеска... Гора, као босиљак!... „Купите ме куаиоци, Заклаћу вам шарку коку И летлића без репића, Који не пева...." Чујеш песму и журиш се тамо, на други крај, на глас њен. А тамо се растуриле десетине девојака и момака, шипариЦа и дечака у дугачак, прав ланац. Све се посагињало, хитре руке трепте но и уста не залудниче. Смеј, шала, песма, разлежу се с краја на крај, а пред њима сгоји зврка млатача и кукача; снажна мушка рука, зацима старку маџарушу и, као киша, оспе се низ грање зрео и сладак плод, а весела дружггна срета га сложним и бурним смехом и узвиком.... А ти се премешташ из хлада у хлад, са рудине на рудину, бираш најлепши плод, окусипЈ га, па си сит. Пробаш да легнеш и зажмуриш, ал' ги не дају весели купиоци , који те нападају кишом од пЈ .Бива.... И тако — цео дан.... А у вече мрзи те да легнеш. Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо. Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаиим звездицама, које се застидиле. к'о наше вођевине , па трепере и дршћу.... А око пушиице поређали се људи и момчадија из комшилука, и њима се не спава. Из (( вуруна в лиже пламен, севају варнице, иуцају учврсли пурењаци , што су их око вагре поређалл , а међу пушничарима завела се прича и песма , свирка и шала.... Пушничар вади лесе, а дружина се скупила око њих па кмезети" и (( одбира 5) . Узима се осушено, врело грожђе, крушке и јабуке, што су нарочито за друштво метуте на лесу, међу шљиве. Пробаш једно , друго и треће, па видиш, да нема ништа ленше ии слађе од тога врелог и слатког плода, игго ти, као најчистија медовина , кроз грло пролази. Одберу се осушене шљиве, па се лесе