Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ

551

— Како с' Цвејо'! — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, од куд ти овуда ? — Ја био до дућана, купов'о неке ситнице , знаш, зовемо мало комишања, па ми рече тајо , да ударим на тебе, да те зовнем; ти си му вели , накричио , да ти се јавнемо..,. —■ Е, хе, па ти си, ваљад', био код куће ? —- Ја, па ми рече госиодии појка, да ударим на осоје, срешћеш га, вели, поздраво. —- Е, па добро, да окренемо.... — А појка рече да иошљеш Султана кући; мора сутра зором у В*, звали га у Чвориће на крштење, а ти јаши мог кулаша. — Па ајде, де. Преместих се на кулаша, па окретосмо натраг ннз букуљу. Радовао сам се што ћу бити на ча-Марковом комишању. То је најбољи газда у другом селу, које спада у нашу општину. Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукурузза ноћ. Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим. Реком тишина, па те чисго страх од ње, а мрак се већ добро спустио, те се готово ништа не види. Звезде светлуцају, али узалуд, кад месец још није изгрејао, тек да те мало ослободе у овој немој и густој тами. Приближисмо се реци и чусмо жуборегће воде, али те тај ноћни жубор ни мало не весели, он ти улева у душу страх и сету.... Кад уђосмо кроз врбл^ак у реку , па отпоче да одјекује лупање плоча по камењу и за тим бућкање по води, мени се поче дизати капа на глави, но и то ирође, гга кад пређосмо реку , пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају. Пред нас истрчаше снаје ча-Маркове, једна са лучем, друга прихвата коња а трећа вал^ад', ради параде....