Отаџбина

568

ИВАН ТУРЊЕГЕВ

кртицу како рије под земљом, осећа слаби хељдин мирис, кад цвета далеко у пољу, па и мирис цветпих липа далеко доле у врту. У велике догађаје њенога живота спада то, ако кроз врата или прозоре уђе к њој какав петао, врабац или лептир. С великом радошћу сећа се посете, коју јој је учинио један зец. Лукерија подсећа Тургуњева на доба, када је певала песме; по каткад пева још и сад. Помисао, да то једва живо створење пева, побуђује у њему нешто на лик страха : и дршћући као ступ дима зазвуча њен нежни глас у готово нечујним, али јасним и чистим тоновима. Она прича своје чудновате снове, које је уснила за време свог, на жалост ретког спавања; сан о Исусу, који приђе к њој и иружи јој руку, затим о некој жени, коју је видела да долази и која је била њена смрт. Она прође поред ње, веома жалећи, што је не може собом понети. Лукерија се не слажс с Тургењевом, када се он диви њеној стрпељивости! Шта има ту за дивљење ! Шта је учинила ? Не, она девојка, која је у далекој земљи великим мачем натерала непријатеље у море па онда рекла : «Спалите ме само, јер то је мој завет, да за свој народ умрем на ломачиР' та девојка учинила је дело, коме се ваља дивити. При растанку моли га Лукерија, да код своје матере каже коју добру реч за околне сељаке; даиак што се од њих тражи сувише ја велики, њој пак самој ништа не треба, нити има каквих жеља. II. Ипак ти мали радови нису прославили име Тургењевљево по целом свету. Изван Русије поста познат тек са својих већих повела и романа, уметничких дела као што су: „Јелена", „Руђин", (( Лањски снег^, ((Дим", ({ Оцеви и деца'\ „Новина". У јевропској литератури нема Финије психологије, нема савршенијег цртања карактера, него што је ту и — што је у историји модерног песништва