Отаџбина

39*

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

611

к Баш бих волела да знам да ли је то његов пуковник, што ће ручати код нас у среду, 4. јуна. То је била последња реченица у дневнику од 27. маја. Она за тим прегледа десетину страна своје књижице. — Од 28. маја до 3. јуна, ништа о теби, баш ништа... — Ни овде, одговори он , ништа о теби. То је из туге ште се нисмо видели тих осам дана. Ја нисам био у Сен-Жермену. Нас дваестину оФицира из оба пука, отишли смо били с генералом и пуковницима на кадарске маневре између Мернона и Руана. Вејах повео Јупитера, и моје белешчице за ту иедељу на путу пуне су ствари врло пријатних за мога новог коња: Јуиитер... без ик акве замерке... снажан, ватрен и иамета.н... Јуче је иуковник јашио Јуиитера. и нашао да је савршен, и т. д., и т. д. Јуна 3., у осам сати у вече , вратили смо се у-СенЖермен и 4. јуна... Нисам те заборавио... на, види... Ту... Да ли ћу видети ону малу илавушу њг тераси ? — А ево код мене 4. јуни: (( 3нам му име. Вечерас нам је био на ручку пуковник. Дошао је у седам сати. Ја му гледам ирво у јаку од униФОрме... Видим број 21... Дакле, његов је пуковник. За време ручка сасвим обичан разговор... али после ручка, док сам ја служила каФу... —- Пуковниче, рече тата, можда бисте ми могли учинити једиу услугу: рад сам да дам коња овој девојци; ако знате за какву добру животињу, врло мирну... Ја се противим: — Не сувише мирну, пуковниче; ја јашим врло добро... (И заиста, ја јашим врло добро)... — Ах! један оФицир из мога пука има коња, који би за вас био изванредан, госпођице... јашио сам га пре неки дан... Савршен је. — Ако хоће да ми га уступи , каже тата , с добром добити... —- 0! томе ОФициру није ни мало стало до добити; он је богат, врло богат. . То је један капетан. Г. де Леонел. — Капетан па богат ? узвикну Ђорђе; то је можда онај ОФицир, што смо га пре неки дан видели у малим инглеским колима, с црним понијем. — Он је.