Отаџбина

БРАК ИЗ ЉУБАВИ

613

да ли можете да уступиге свога коња тој лепој плавуши... До виђења капетане... «Да продам Јупитера? свакој другој никад!... Њој!... предомишљам се... Она је тако лепа!... Кад је чула моје име, поцрвенела је... Пуковник је сањао... Зашто би поцрвенела ? Зашто ? (( ...Моја сестра Лујза дође у једанаест сати... Моли ме да доручкујем с њеном децом. У Сен-Жермену је свечаност, и деца после доручка хоће да виде дућане. Ујко, ако буде ФотограФа, сликаћемо се. — Добро... «И заиста ту је ФотограФ; уђемо у његову бараку... Она је била ту!... са својим малим братом, матером и једним великим црним псом. Мали брат клечао је на земљи крај црног пса и гледао да га натера да стоји мирно: — Боб... не мрдај... да се сликаш. «Али Боб се није ни освртао на молбе малога дечка, који најзад изгуби стрпљење : — Говори му ти, Јованка, говори му... само ти имаш власти над њиме... и говори му инглески; инглески разуме боље него Француски. Остави ме, Ђорђе, баш си смешан... Јованка, Јованчице... «Она се најзад реши и иогледа госаодина. Боба врло строго : Молу, Воћ, Маз^ег Воћ, ће оћесћеп! ! 1оок ак ше! 80... Мо\у ће &Ш1!... Низћ ! .. 8Ш1! «И заиста има власти, над црним псом. Ои сгаде непомично... Глас јој је диван. А лице !... Посматрао сам га, сасвим угодно... у пуној светлости... то је чудо од љупкости и младости." — Стани мало... Покажи. — Зашто ? — Ја све мислим да додајеш. — Грешиш... погледај. — Да... видим... х 1хЈдо од љуикости и младости... Добро... Продужи... — Продужавам ! «Јупитер ће бити њен ! Кад је пошла, рекла је мојој сестри (учинило ми се да јој је глас мало узбуђен):