Отаџбина

АНА КАРЕЊиНА

635

— Ви хоћете клавиру ? — рече Љовин пришавши .јој. — То је једино што ми у селу недостаје. Музика ! — А не, ми смо дошли само зато да вас изазовемо и хвала вам —■ рече она па га одмах и награди својим осмехом — што нриђосте. Каква је то страст препирати се ? Та нико никога није никад убедио ! — То је истина — рече Љовин — Често се човек само зато ватрено препире што не разуме шта хоће његов противник да каже. —• Љовин је често опазио у преииркама најученијих људи да су они после силне борбе, после огромне масе логичних Финоћа долазили до уверења да је оно, што су један другом са толиком муком доказивали, било свима одавно познато још и пре те препирке. да је цела разлика међу њима у томе што један воли једно а други друго, а ни један није хтео да иризна оно што воли, да му се то не би оспорило. Ово је сада покушао Љовин објасни Катици. Она се најпре намршти, трудећи се да га појми, али брзо се опет разведри и рече. — Разумем : ваља појмити зашто се прогивник бори, шта он воли, и онда је... Она је потпуно разумела шта он мисли, само је то лепше исказала. Љовин се радосно насмеја ; тако га је поразила разлика између замршене и многоглагољиве преиирке са Песцовим — и овог лаконског и јасног споразумевања у мало речи о најзаплетенијим мислима. Шчербацки оде од њих, а Катица пришавши расклопљеноме столу за картање седе и узевши креду у руку стаде њом шарати по новој зеленој чохи којом беше сто застрт. Они сад обновише разговор који је вођен за ручком о слободи и занимању женском. Љовин се саглашавао са Даријом Александровном да девојка која се иије удала може увек наћи женског посла у родбиии. Он је то сада доказивао тиме да ни једна породица не може бити без