Отаџбина

ЈЕДИА НОЋ У АТИНАМА

брилијантским сузама ! Погле како тице радосно пролећу са гране на грану, како се цвеће отима свеже испод крила мрачне ноћи. У овоме тренутку када сви смртни отварају своје очи светлости, животу , осмеху, у томе тренутку само је Реново срце жалосно, само Ренос претиоставља тешке ноћне снове светлој јави јутра ! Ренос : Дакле, никада, Галатијо, крвава зора неће те подсетити на проливену крв Пигмалионову ? Дакле никада, ни једно јутро, када се буде и змије и убице, нећеш зажалити пгш се и твој Пигмалион не може да пробуди? Галатија : Никада ! Ренос: (иосле кратког ћутања.) Галатијо, реци ми молим те, да сам нешто ја случајно погинуо , да ли би бар онда волела Пигмалиона. Галатија : Ни онда никада ! Ренос : (заклоии руком Гала.тијина. уста) Тешко мени! У место да аждаје чувају улазак у овај амбис, анђели наместише на њему ове ружичасте усне !... Галатија: Много, много си ми замишљен Рене. Остави те тужне мисли да се сахране са Пигмалионом у прошлу иоћ. За нас ево свиће ново јутро. Кииру твој краљевски мач а мени дај мога Реноса. Ренос : ( одлучно) Али држави треба да посветим чист мач. Беше миого крви у ономе, окрвавио ми се мач до балчака. Донеси ми воде, да оперем крв са мача. Много беше крви. Галатија: Канија скрива крваве мрље. Други пут ћемо опрати мач. Ходи ти сад, да одмориш ту тешку детињу главу.... Ренос : Не. Што скорије морам да оперем и последњу кап крви његове. Како у твојим очима нема ни једне сузе за то, донеси ми воде са извора. Галатија: Нека буде, Рене, имаш право. Нека се из наше близине уклони најмањи траг живота његова. Вода са извора опраће мрље с мача, а моји пољупци растераће облаке са твога чела. Волиш ли ме ? ОТАЏВИЕА КЊ. XXXII. св. 125.