Отаџбина

ЈЕВЂЕНИЈЕ ОЊЕГИН

113

Медвед пита: «Камо кума? Да се само згрејем мало." У колибу за тим иде, И на прагу Тању скиде. XVI. Освести се за тим Тања; Ад' с медведом не зна шта је. Тек звек чује од куцања, Ко велика даћа да је. Разумет' се ништа не да. За то сад кроз браву гледа, И шта види ?! Око стола Чудовишта разних има: Псећа њушка с роговима, Тамо петлов глас се ори, Овде с' чума козом створи, Тамо кепец лика хола, Овде костур, а ту ето Полуждрал и полупсето. XVII. Јоште горе, још чудније : На паука рак се прти; На врх танке гушче шије Лубања се с капом врти. Ветрењача ту се вије И крилима маше, бије. Смех, лајање, лупа, шклопот, Људска вика, коњски топот. ТТТ та, л' помисли Тања моја, Кад познаде у тој граји, Оног што јој сунцем сјаји, Оњегина, мог хероја ! У врх стола он је сео, И на врата поглед свео. ОТАЏВИНА КЊ. XXXII. св. 125.