Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ

141

— Море ћути, граде се без нужде накараде. Саздао их Бог лијепе , ка' што већ море бити, а оне се саме руже, веди Танасије Прекић. — Ама јес' чуо Марко и ви људи ! Човек сам, што 'но кажу, у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, на нећете ми замјерити што ви кажем. Тревим се, брате мој, на киселој води, код старе стублине; искуни се, брате мој, к'о што знате, сијасет свакојака живинчета : ту ти је, брате мој, силество прави' варошана, ту ти је и по неки наш ћивтица, па, богме, и прави трговац из А., па свечаником , брате мој, има доста и нас сељака. Елем , седим ја , брате мој , са мојом лушом и гледам у шарени свијет ... Људи, већ, к'о људи — ја њих п не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ 'оће, ал' жене иростићете, то ви је.... н'умем ви рећи. Е лијепа јз , брате мој , по нека , да је човек три дапа гладан гледа, па опе' да је се не нагледа бијела, браге мој-, па гледна , па обична, ка' молована^ ал' оћеш, погледај је по боље , па да ти се стужи, ако си баш и самог печења јео.... о, ућустечила се, брате мој, па само гледам кад ће да па'пе, а оне јадне ноге, утегнуте у штивлете са шиљцима , нема, но само кламићу тамо и амо.... о, притегла се, брате мој , у неке лубове, па једва дија, па, да ти кажем, и не крије своју бруку : ама лијепо се виде лубови око ртењаче и слаблна... јес' ванђеља ми!.... ама ка' пребијена овца, ет'!.. — Ама славе ти, ч'а Стево, зар се баш виде лубови? — Ја но, Бог с тобом !.... па ]ош то ништа, но лијепо дошла , брате мој . па избушила аљегку отраг, па одозгор, од врата до крста, све испреплетала дретвом, тамо и амо, па није ни закрила, но стоји 'нако, да сав свијет гледа — часни је убио !... — Зар се баш лијепо види дретва ? — Дретва је, патљика ли је — не знам, но види се, брате мој, ка' ови мој гајтан на јелеку, ет'!.... Па ајде п то ништа, но та брука, што рече Анђа, брате мој, то