Отаџбина

ЈЕОЕЊЕ СЛИКЕ 14 3 главама, а они ђаволан, кад испио ракију, потегне бардаком у сред гомиле, те ти се жене још више заваде и, бо'зна, крви је било.... — Не удри се, ђаво те одн'о, врисну Миленија — Децо, нисте још ни четврти тал средили, а већ сте почели рано је још. Док не средимо половину, : оћу да је свако како треба, виче домаћин. Отпоче бардак да путује у наоколо. Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус ! Не даду им ђаволи баш ии да'нути. Таман нека веселица поднесе устима и нагне, а ђаволани онале кукурузима и дигну ларму, ка' на курјака. Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину... Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде, да не могу ништа, морају да оставе и да гледају, како било, да заварају момчадију Испразнише се бардаци и пљоске. Јовина млада оде да наточи, а девојке почеше да певају : Узабра' стручав до земље, Дадо' га драгој до мене, Закле' је иебом и земљоМ: „Волеш ли још ког', 'сем мене ?" „Не волим шшог, сем тебе, А од сад нећу ни тебе. На тебе људи мане казују: Прва мана — блијед, преблпјед, Друга мана — танак, лретанак, Трећа мана — висок, превисок". — Зашто сам блијед, иреблијед, За то сам чколе учио : За што сам танак, претанак, За то сам соја господског; За што сам впсок, иревисок, За то ме Господ саздао " — Ама то ви, ка' да, мене певате, Милице ? — Јок, вала. Ми то свакад певамо на комишању.