Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ

151

А комишање иде својим редом. Песма., говор, смеј, и тресак комишине и корења не престају. Старци су већ ирезевали поноћно доба, па им је сад много лакше. Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао у наоколо, те загрејао старе и уморне кости.... Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте, А како је страшна сеоска поноћ !... То је доба, кад се иојављују највећа страшила на свет и раде што хоће, све, док први петли не објаве зору. Тада ти се извлаче мршави вампири из гробља, вукодлаци из јазбина, виле из горе, вештице из оџака, дрекавци из потока и свака проклета утвар, што ради о глави човечиој. То је најстрашније време.... Па како је страшно то наступање поноћи на селу !... Тада се обично све, што је живо, утиша, јер сва живина хоће сна, а поноћни је сан најслађи. У то доба и новетарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима.... Ала је то страшан шаиат, да ти се кожа најежи !... Попци, што дотле певају по ливадама, на мах умукну. И тада се све утиша. Тако иостоји неколико минута, па ти све око тебе изгледа, као човек, који је, пред иеком страхотом, и сам свој дах утајао. .. На једаред, с краја села чујеш танко — танко певање петла. То је петао из најсиромашније куће, мршав, а хитар и окретан, к'о видра. Њему се није тешко наканити. Док је се само јавио, већ му се одазива други, а овоме грећи, па све јачи за јачима, док, најзад, не заурлају и домаћински гигови.... Наступила је поноћ. Петли су своје учинили, па се опет шћућурили на грани, уз какву коку, а ионоћ је отпочела да царује.... Чује се већ громовити аваз дрекавца.... По брдима јуре вампири и трче у село.... На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци.... Преко зечице прелети вештица: јаши