Отаџбина

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ

их бардак небројено пута опкружи, добију вољу, да се малко са вампирима и вештицама позабаве. Али се сад на њихов разговор мало иажње обраћа. Сад се само живи, весели и ради Ч'а Маркова се рпа расплинула. Од 'ноликог пласта корења , сад је остало само дно ; но за то, на другој страни, уздигла се нова гомила једрих, глатких и окомишаиих пурењака. коју ти је милина погледати. За леђима комишилаца , црне се пластови комишине, која је тако мека и сува, тако лака и мирисна, да ти се и сама глава склања к њој... А око ње су тако лепе и здраве, тако веселе и вредне, тако примамљиве девојке, да ти се и сама рука пружа к тој лепоти.... А све је то обмотао тако густ и веран, тако диван и чаробан мрак, да ти даље ништа — не смем казати Старији људи и жене већ куњају ; неки се прућио по мекој комишини. а неки, онако седећи, клања и метанише.... А младежи се не дрема. Они би, да могу, продужили ноћ у двоје. у троје и са зебњом гледају, како нестаје испред њих кукуруза..,. Већ се лакше ради, а више шали и задиркује. -Јово се опет довук'о до Милице, па је узео за руку и стеже. Ћути он, ћути и она. Он се наже и пољуби је. — Миљо.... ух, пос' ти твој, ајде још ноћас да те водим, шапће јој и притеже к себи. — Нека до Божића, да се спремим.... Немо тако, славе ти!.... — Ама 'оћу сад, закона ми, сад, сад 'оћу.. — Немо, очију ти, да се дираш тако, боли ме !. ... — Нећу, само реци : 'оћеш ли ?... — Не могу ; морам још ггоњава да ткем... — Ткаћеш их код мене. — Нисам све ни опрела — Имам пун таван вуне, па преди код мене. —- Шта ће ти рећи бабо ? — Не брини !