Отаџбина

1 51

ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ

— Славе ти, прођи се ! — Сад, ил' иикад и приљуби се уз њу.... Бејах се привукао до њих , те сам чуо ово шапутање За минут ми прође кроз главу стотина мисли: он добар радник, богат и ваљан, она поштена и вредна, из добре куће, па, нек им је срећно !.... Јово хтеде да прође поред мене ; ја га повукох на страну. — Шта би,пристаде ли ? — Ко.... шта.?... — Чуо сам све, него говори, не бој се. — Да си ми по Богу брат, не мој ми кварити !.. — Не будали, но говори брже, како иаредисте ? — Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо. Незгода је за пушке : далеко ми кућа, од других не смем сад да тражим — поквариће, а без пушке не ваља. — Не брини , ево ти мој револвер ; шест метака доста је до куће.... — Их, да си ми по Богу брат, од сад па до века.. даћу ти динар за сваки метак.... — Море, мани се лудорије и динара , но наређуј ствар ; сад ћемо на вечеру, а дотле треба да је готово. Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије... — Море, не поверавај се чичи!... — Не бери бриге, знам ја њега. Иде тај на весеље, к о слепци на даћу. И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали. Око кукуруза остала само младеж и по нека жена међу њима, а старији се дигли тамо нод гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. Ту ти се они (< налазе м , гледају, како се иоставља.... А комишиоци готово престали радити. Тек по неки кукуруз вркне и зашушти, или се по нека сната узврпољи, слушајући шалу момачку, па подвикне радницима, да не залудниче, но кад види, да је нико не слуша