Отаџбина

ГИМНАЗИЈлЛЧЕВА ЉУБАВ

обратно. Ту смо сад насели. У свима свескама та исга погрешка. ПрОФесор је ово приметио и извео правилан закључак, да је задатак један израдио, а сви остали да су га само преписали. Знао је, да је Јова први био готов са израдом и за то је посумњао на њега, да је он онај, који заводи међу ђаке „корупцију". Тужио га је директору, а овај проФесорском савету. Обично се из маленкости излеже крупна ствар, па је тако било и овде. При саслушању Јовином био је присутан и проФесор математике, па се почео њему подсмевати, када је чуо да пориче кривицу. Кад би се тицало само њега, он би признао своје дело, али се тицало још шеснаест другова, па је за то одрицао све. „Главно је да сам ухватио ону шарену тицу из чијих се јаја лежу алгебарски задаци", подсмевао му се проФесор. ((Молим господине директоре, господин проФесор ме вређа и изазива^, протестираше Јова. «Гле ти безобразлука® повика проФесор. м 3адржите тај епитет за вас», одговори Јова лаконично. «Ви сте безобразни!" викну иестрпљиви проФесор, а по лицу га обузе црвенило од љутине. У место одговора зачу се један шамар. То беше увређени Јова у љутини ударио професора по образу. Још оног дана држана је конференција. Пред излазак из школе сазваше све ђаке из гимназије у дворану, где је био искупљен цео проФесорски колегијум. Ту нам је директор најпре држао орацију о ђачком владању осуђујући Јовин поступак, па је после прочитао одлуку проФесорског савета: «да се Јован Дивнић за навек искључи из Карловачке гимназије. «Господин Јован Дивнић", прозва директор Јову. «Ту сам и . «Узмите књиге ваше, и идите одавде м . Тако се сврши овај призор.