Отаџбина

164

ГИМНАЗИЈАДЧЕВА ЉУБАВ

(( Отац Миланов казао је да ћемо те ми испратити чак до Баје. Ми ћемо отуда у Вудим код Миланове тетке, која нас је о Феријама позвала у госте. Школа у Бајн почиње септембра и ти ћеш тамо морати ићи још у августу, а тог месеца код нас тек ночињу Ферије и тако ћемо сви заједно да путујемо". По свршеним испитимами се почесмо спремати запут. Добили смо довољно новаца за путни трошак, а Јова је добио одма месечну стипендију и путни трошак до Баје. Мајке нам умесише «пуно м колача и испекоше нам доста печења, да не би гладовали на лађи где је све тако скупо, а ваљало је два дана путовати. Ми се опет постарасмо дау пртљагу кријумчаримо што више најбољега вина. Лађа је у оно време стизала рано у јутру и за то нас нису ни испраћали наши старији, но се са њима опростисмо још у вече. Сву ноћ смо нас четворица одседели. Ко би нас и могао натерати да спавамо у оваком узбуђеном стању. «Ама, како би било да направимо мало шале при овом путовању", иресече нам обичан разговор досетљиви Милан. «Да чујемо!" повикасмо сви. «Јова има свега 30 Форината за први месец и 15. Форината за пут и , продужи Милан. „Ових 15 Форината могао би да уштеди". «Како ?» упитасмо сви не знајући шта Милан мисли. «Сећате ли се колико смо пута Јову без улазнице уводили у позориште Да покушамо да га без карте укријумчаримо у лађу". «То неће ићи", прихватим ја. «Лађа није позориште, нити се купон паробродске карте може употребити као купон позоришне улазнице. Па онда на лађи нема партера као у позоришту, а уз то ми морамо по наредби очевој да путујемо на првој класи. На послетку на лађи је контрола јача, а и опасност већа и . «Па да видиш и моћи ће", прозбори Ђока. Кад смо са кповратцима" толико пута укријумчарили Јову у по-