Отаџбина

ГИМНАЗИЈАЛЧЕВА ЉУБАВ 165 зориште, што га неби могди увести и у лађу. Паробродско друштво и онако је одвише богато. Оно неће осећати овај губитак, а Јови ће добро доћи овај уштеђени новац. Па онда главно тежиште лежи у томе, што ћемо да извршимо „штрајх", коме ћемо се дуго смејати. Не треба ђачко путовање да прође без мало галаме. На послетку, ако Јову ухвате, он ће онда платити карту па мир. Само не знамо како мисли Милан да ово извршимо. к Да вам кажем", настави Милан , (( а знам да ћете се самном сложити. Нас ћемо тројица имати карте за Вудим, а Јова нека извади карту само до прве станице, до Новога Сада. Њега ће дакле са картом пустити у лађу. Ми ћемо одма сићи у доње кабине са нашим јестивом, па ћемо славно јести и пити. У Бају ће лађа стићи сутра дан пред зору око три сата , па ћеш ти Ђоко дати твоју будимску карту Јови. На бајској станици изаћићемо ја и он са будимским картама , а како се оне као путницима који само привремено излазе не одузимају, то ће нас пустити из лађе. На обали предаће ми Јова Ђокину карту и ја ћу се сам вратити у лађу." «Али ако нас ухвате", приметим ја по ново. «Не брини се за то Путово сам ја чешће лађом. Мије тамо тако строга контрола. А и кад би га затекли без карте, ми ћемо већ умети заварати траг па убедити контролора да је Јова случајно остао у лађи." (С Прекрасно ! Прекрасно!" викаше Ђока трљајући задовољно руке. „Треба да имамо неке успомене са овога пута.^ Што је ђачки савет решио, оно је и извршено. Зором се кренусмо на станицу. На скоро је приспела велика бела лађа. која нас одвезе уз тихо Дунаво у далеки крај. Све је ишло као углађено. У Баји остависмо Јову, а нас тројица продужисмо пут за Будим. Ето тако смо изгубили из напте средине четвртога друга.