Отаџбина

ГИМНАЗИЈАЛЧЕВА ЉУБАВ

створ потражити склоништа од дневне препекв. Само још рано из јутра или касно иред вече, када коси сунчани зраци немају више ону жарку силу, сешће по неко на клупу под боровим дрветом да се надише мирисава ваздуха, који струји у околини ових четинара. Но чим се сунце мало дигне у висину, све живо бежи у густу хладовину дебелих растова, платана и букава. Један од ових вијугавих и таласастих баштених шетница иде упоредо са током Дунава с једног краја парка на други. Полазећи са прочеља парка , где је сазидан спахијски дворац са засебном ограђеном вештачком баштицом и великим стакленим баштама у којима покрај разног тропског биља цветају и сазревају лимунови и наранџе, овај се пут вијуга поред дивне групе хиљадама поређаних азалеа са плавим и белим цветовима. Одавде овај пут води некој у барок стилу саграђеној кући у коју је вредни баштован сместио своје камелије, које на силу хоће да осиоре ружама признато првенство у краљевству цвећа. Даље се овај пут вијугао поред доњега језера на коме нека аждаја од камена избације танку водену пругу неколико стопа у висину. Ту овај пут савија у честу платанску шумицу где и нестаје. Ово је доња шетница. Горњи пут пошав са исте тачке опет упоредо са дунавским током води кроз пријатну хладовину букове, брестове и јаворове шуме , у којој се местимице опажају сивасти листови горских липа. Шетница ова пролази поред једног брежуљка , засађеног лепим групама ниских и високих ружа, а после се продужава оивичена јасминским и миртиним џбунићима до горњега језера, крај којег један усамљени горостасан храст диже своју круну у велику висину, а својим гранама обухвата обим од десет хвати у пречнику. Остали путови и стазе допуњавају целину овог врта, који нам је толико пута олакшавао терете учења. За нас беху три места од ванредна значаја. У башту смо обично стизали око шест часова из јутра. Тада смо