Отаџбина

НА СУСРЕТ СРЕЋИ

183

— Али што хоћеш да по што по то направиш месец ружичастим?.... За што кажеш да је ружичаст ? — Али, срце моје, тако изгледа. Глас јој је био оштар. — Шта, и ти непрестано тврдиш, да је месец ружичаст ? Лудо остадох при томе, заиста лудо. Јер молим вас, шта ми беше стало до тога, да ли је месец ружичаст, плав или жут, нарочито у оном тренутку ?.... .Та понових одлучно и јогунасто : — Ружичаст је, ружичаст, ружичаст. Клара клону на једно оборено стабло, које је пут косо закрчило, покри лице рукама, груди јој се заталасаше од јецања и тужно узвикну : — Воже мој, Боже мој! Он ме не љуби више! Каква несрећа! Он ме не љуби! Ја падох пред ноге своје жене. — Једино моје благо! молио сам ја. Нисам имао права.... није ружичаст.... не, заиста није ружичаст, он је— све шго ти хоћеш.... Нисам имао право, опрости ми! — Не, не, говорила је Клара плачнич гласом, ти си уверен да је ружичаст, зли човече! — Али кад ти се кунем.... — Не, не, ти то ипак верујеш.,.. Тако само кажеш да ми учиниш по вољи.... али ти го верујеш! И против своје воље нисам могао угушити лак покрет иротивљења. — Па баш и да верујем, какве везе има с мојом љубављу месец, па био ружичаст или не? Сад се Клара озбиљно наљути. Она узвикну: — Какве везе ?.... И он још пита!.... Ах, то је страшио! У беснилу она је грицкала кору од дрвета. Била је толико ван себе, да сам се за тренутак побојао, да не добије грчеве. Ја је пригрлим а обаспем тепањем и ласкавим речима. —• Умири се, мила моја? шапутао сам. Да , имаш право; има везе међу њима, и то тесне везе.... Ја је