Отаџбина

РАВАНИЦА СПЈЕВ У ШШОТ ПЈЕСАМАХ НД1ШСАО (т пожаревачком затвору) Д-Р ДРАГИША рТАНОЈЕВИЋ. ... , Рег соггег ппдНог асдиа а1га 1е уе1е СЈтаг 1а паласеПа 4е1 т' тде^по ; 4 Сће 1а$аа ге1г' а зе таг 51 сгт1е1е. Т>ап1е. (Да заплови- тишом водом диже журно Мога духа лађа Сада своја једра; Оставља за собом. грозно море бурно). П.) есиа прва. 1. Минуло је веће љетах равно триест, Како рекох збогом пјесмама и музи. Тв науком будих у Србаљах свијест, Кличућ': усправи се ко год јоште пузи! Да поново пјевам то је лажна вијест: Не пропјевах него процвиљех у тузи, Гледајућ' над Српством царство доба глуха, Главаре без душе, млађе без послуха. 2. У тамници нитко не пјева, но цвили. Није ово пјесма, но сужањски нисак За Српством у ропству штоно јоште мили. У тамници чујем маћедонски врисак, Гледам, премишљајућ' шта смо његда били, На Б осни поносној звјерске шаке стисак; Гледам српске куће срушену ограду, Гледам раздор стари још у Биограду