Отаџбина

186

РАВАНИЦА

3. К'о роба ме држи измеђ четир' зида Подмуклица један, политички блудник ; Умјесто оитужбу са себе да скида, Он борцима храбрим постао је судник ; Посланика хапсит' није им'о стида, Кога је бирао поносити Рудник : С посланичке клупе не могу да^ радим, С тог пјевам Милоша да Србе подмладим. 4. Раздором је опет заљуљана вјера, Коју Срб у себе троба да имаде ; Зато, мним, данас је наступила ера, Да се Срби нјесмом уздижу до наде. Ал пегаза мога нејака су пера, А смјерови тешки моје Србијаде: Да л' ћу с' дићиу вис, куд ме жудња тјера, Ил' покушај мој ће бити бадаваде ? 5. Да л' ће моћи ријеч потпуно да каже, Што у дубинама дух осјећа својим? Пјесме моје, Србе, да л' ће да те снаже, Да ли ће одјекнут' у грудима твојим ? Да л' ће се умјетност, коју музе траже, Огледат' у овим стиховима мојим ? Да ли ћу имати доста духа творна, Да опјевам дјела сјајна и сумориа ? 6. Обилић је голем, а ми смо малени, ■Ја мален да спјевам, ви да разум'јете. Сјем тога опасност друга грози мени : Бијах лакоумап као исто д'јете, Не пођох куд воде пути утрвени, Израњавих ноге, љуто подбих пете : Ја, почетник пјесник, с каквим почех правом, Пјевати претешком Тасовом октавом ?