Отаџбина

РАВАНИЦЛ

187

7. На питање задње одговорит' хитам. Кад је смио Тасо, и ја, Србин, смијем : Српски језик има јелинскога ритам, Италски га нема ; ја сликове вијем Исте које Тасо, и устим китам'. Треба ли мекоте ? Богати смо тијем. Оштрином такођер. Побједа нам оста, Јер оштрине нема језик Ариоста. 8. Природа је била наспрам Србах штедра, Обдари их пјесмом, о том нема двојства: Ритам, слик, мекота и ошгрина једра, Српском су језику урођена својства, Наткриљује друге он висином кедра, Нит пјеват' на њему имаде хербјства: Лако ј' бити мајстор код добра алата. Бранко чиста слика отвори ми врата. 9. Сјећајућ' се царства Душанове круне, Мисли моје данас по прошлости блуде; Груди моје, јадах тамничарских пуне, • Будућности ради Прошлост пјеват' жуде. Молим ти се, Вило, удеси ми струне, Осјећаје моје тачно да изгуде ; За стих те не молим: има доста жара У језику Бранка, Његуша, гуслара. 10. Куда циљам ако мисли ми долбте, И раздора вашег не збуни ме врева, Спјеваћу Зидање Раванице свете, Сљедујући пјесми, коју гуслар пјева, И којом вијенац Милошу се плете, Штоно свјеж остаде до данашњег днева. Пјевам, сад кад свуд се само злоба коти, 0 Обилићевој Душевној Доброти. —