Отаџбина

РАВАНЦЦА

35. Слична плодној воћки, чија свака грана Повија се к земљи под теретом плода, Царства српског свака окити се страна Црквама зиданим за спасење рода Под владом Немање, великог жупана, Чије име сваког светкујемо года. Те цркве духовна постадоше храна Српству; уточишта кљастих сиротана. 36. Чупајући коров богомилске вјере, Војујући против неспособна брата, Одана Грцима преко сваке мјере ; Чистећи Србију од грчкога блата, Ратујућ' да Србе у државу збере, Он и цркве зида усред тога рата : Манастире бјеле по држави стере, Јер значај Духовног Јединства он схвата. 37. Кад о Немањиној славној мислим влади, Погледам на Српство мало веселије ; Душа ми све већој отвара се нади, У колико судим о њему зрелије. У бијелу Нишу, Нишави по зади, Он сагради цркву светог Пантелије ; У Топлици бајној храм Богородици, За здравље и душу српској породици. 38. Из света олтара, са јасна амвона Да се чује име, које многи слави, Име благо Светог Николе патрона, На Ибру и Бањској двије цркве прави; Окити их китом позлаћених звона, На њих божји с неба благослов се сави; Тороњ, сличан каквом џиновскоме копљу, Светом Михаилу подиже у Скопљу.