Отаџбина

13*

Р А В А II И Ц А

195

89. Журећ' се, не губећ' ни једнога часа, Немања озида и Ђурђеве Стубе, Цркву Светог Ђурђа близу града Раса, 0 Ђурђеву даиу гдје се Срби љубе. За живота цркве још саградит' стаса, О које ће вр'јеме залуд ломит' зубе : Хиландар, гдје смрт му угаси зјеницу, И манастир красни Лавру Студеницу. 40. Син Немањин Стјепан, краљПрвовјенчани, Ком помаже Сава, братац његов мили, Наш од византиског ред црквени брани. Гнијезда су многа њих двојица свили, Гдје се од јереси чиста вјера храни, Гдје се православље развија и сили. Византиски Грци, к'о вазда, дволични, Трпљаху утицај тада католични. 41. Засновати бјеху оба брата рада Независну цркву, штитити јој права. Патријар Манојло у Никеји тада Светој православној цркви бјеше глава; Архиепископом свега српског стада Ту бјеше посвећен српски Свети Сава, И за владе цара никејског Тодора Архиепископска покри га одора. 42. И данас се Срби тијем дјелом диче, Оно нам је цркви донијело мира. Краљ сагради цркву седмоврате Жиче, За срећу народа и српскога клира. Ту с' вјенчава круном, на вјерност зариче, Ту Саву поставља за архипастира, Који, идућ' трагом Немањиних стбпах, Сам посвети осам српских епископах.