Отаџбина

РАВАНИЦА

197

47. Онај што завитла наш стијег државни, Грмећ' на крвнике к'о небески тријес; Што створи законом чврст поредак правни, Обузда властеле саможиве бијес: Стјепан Душан Силни, Император славни, Црквама окити и брдо и лијес. Понајљепши храм је тог српског анђела У Призрену црква светог Аранђела. 48. Узрок сјети мојој сада ето знате Господо, бесједу пошто моју чусте. Тој слици прошлости сад ако додате Слику садашњости, слику голе пусте, И ви ћете моју сјету да имате, И на вас ће моји јади да се спусте. Наш нерад Србију врло скупо стаје; Овако не смије и даље да траје. 4». Стаза којом иде смртник није глатка, На сваком кораку изложен је зв'јерју; Сви смо смртни људи, живота смо кратка, Хитат' ваља с радом, не трулит' на перју. Сроди ме са кућом Немањића Вратка Душан, оженив ме кнеза тога шћерју; Царскоме рођаку круну српску дасте, Најтеже дужности на ме згомиласте. 50. Те дужности вршит, поћи славним трагом Претходниках мојих душа ми је вољна. Живот свој посветих мом народу драгом, Стражарим, чувам га од крвника спољна, За њега молитве шиљем Богу благом, Милостињом тјешим кљаста и невољна, Ипак, к'о сви људи, много сагријеших, С тог да дижем цркве тврдо се ријеших.