Отаџбина

БОЖЕ СПАРИ КО ЗА КОГА МАРИ

225

Кад је дошао до ње, био је се од наглог хода уз „Осоје" — задувао. Стао је, хукнуо, као да је товар овалио, па онда. — Добро јутро, Јаглика ! — Помогао ти Бог, Митре ! — Како ти живиш ? — Како Бог милује... — ПГга ти раде код куће ? Она оћута... Одмах је се сетио у чему је ствар. И он, као и она, обори очи доле. али не од стида или срама, јер ни једно ни друго никакво зло не учинише, већ из љутње на ... — Што ћутиш, Јаглика ?... упита је он, само да прекине ћутање. — Некари се, да ће Бог те ће све добро бити ! — Да Бог да !.. рече она, и сумњиво махну главом. — Шта, зар ти сумњаш ?.... — Како да не сумњам ?.. Не зна се које је од кога горе.... — Па шта ти веле ?... — Шта веле ?.. Она ми непрестано и у јутру и у вече говори како си ти несрећник, да од тебе ништа иема, да си ти голавер те не можеш ни себе издржавати, а камо ли још жену, па онда и.... — И?.. — ... и ђецу.... стидљиво изговори Јаглика. — Па шта даље вели ? — Увјек ми вели : ти не смеш на Митра да погледаш, тп се с Митром не смеш да састајеш, «јер ми, вели ми она, кућу срамотиш." — И то ти је мајка?!.. — Мајка... — А, мислиш ли тако и ти, Јаглика ?... Она га чудновато погледа ; жао јој би што постави такво питање, којим јој сумњичи ону пламену љубав коју према њему гаји. ОТДЏБИНА КЊ. XXXII. св. 126. 15.