Отаџбина

БОЖЕ СПАРН КО ЗА КОГА МАРИ

227

— Хоћеш шјутра орати у (( 3акути м ? — Хоћу, ја.... — 1Г онда да спремим волове ?.... — Спреми, ја како.... * * * Он нешто покуцкује плужни лијео код вајата и звиждуће неку песму. Више куће у лугу Дејовића кос извијаше најлепше гласове, па тек од једанпут зачеврља, као да дође у неко особито узбуђено стање. Митрова нана шћука кокоши, те им баци нешто мрвица, па се окрену њему. — 0 Митре !.... ~ Ој !... — Јеси ли поорао све с кума Неђељком ? — Јесам... — Е, добро, добро... Па му онда приђе ближе. — Је ли ? — Шта ? — Шта си ти урадио ? — Коме ? — Кмету Марјану.... — Кмету Марјану ! ?... — Ја... — Нисам ништа.... А што ? — Море грдан срклет на тебе.... — Како ? — Причаћу ти.... Синоћ ја идем из «Гајева, и а он ме срете код Панове куће.. Приђох му руци.... Он ће меии ; „Јели Петрија? м — Шта је, газда Марјане ? «Што ти, вели, не кажеш, ономе твоме елебаку да се боље влада?" — А, шта је учинио рђаво ? уплашена упитах; а он ће ми развести : «Ето, ја ћу ти, вели, као паметној жени све испричати.... Ђе год оно моје љуштунче — Ја15 *