Отаџбина

БОЖЕ спаг-и КО ЗА КОГА МАРИ

229

— Митре, рекда му је мајка, ти си јединац у мајке; за тебе ће бити доста ђевојака... Немој се ти много ни истимати за Јаглику.... — Нано, потрешен би рекао Митар, нано ти си ми највећи пријатељ до сад била, то ћеш ми и од сад бити, само ако ми о томе не будеш ништа говорила.... Ја те нећу постиђети ; ти се само моли Богу : «Боже сиа,ри ко за кога ма,ри !" Она ућута.... Код Марјана је се говорило о Митру. Сели Марјан и његова Ката, а Јаглика их двори. — Тинесмеш поћи за онога голавера.... Та оно је несрећа над несрећама ; ја нећу да нам ти вамилију постидиш,... не смеш за њега ноћи ; врло осечно говорио је Марјан. — Па шта би ти несрећњице, код њега неби првог јутра љеба имала.... говорила је мајка. — Ми смо обоје здрави и млади, па би зарадили.... проговорила би Јаглика, загушена стидом замешаним страхом. — Шта из оваке куће да идеш да робујеш ?... Ми би те могли дати у најбогатију кућу.... Јаглика није могла од стида оцу рећи ништа, али је бар мајци пришаптала : „Није благо ни сребро ии злато, „Већ је благо гато је срцу драго." * * * Волели су се баш збиљски.... Уговарали су и кад да је одведе и све, али као гром из ведра неба — он буде позват на батаљоно збориште. Одмах је се сазнало шта је — требало је ићи на границу и ратовати с Турцима.... Митру није било право оставити Јаглику, али му је мило било потући се с Турцима, који му толику браћу