Отаџбина

БОЖЕ СПАРИ КО ЗА КОГА МАРИ

231

— Шћери, треба за Лазара да пођеш; млад је човек.. вели јој мајка. — А што није на граници као и остали његови рувети ?... Ко не умије од Турака кућу бранити , он је не умије ни од другог чувати.... И родитељима се баш не хита — њима је главно да су се Митра курталисали.... Лазару кажу да им ђевојка још није за удадбу. После неколико дана дошао Живко. — Море, шћери, овај ти је ваљан просац ; не треба се устезати... опет јој вели мајка. — Да је он добар не би преварио Данојлу, с којом је се волео.... Како би он сад другој био веран? И Живка одбију. Али кад навалише просци са свију страна као мећава у цигански дућан , онда јој родитељи озбиљно рекоше : — Јаглика, бирај сад за кога ћеш поћи.... Ред је, шћери, да те удомимо ; више се чекати не сме. — Ја нећу ни за једног овога... Ово су остали све они што неваљају ни Богу ни људима ; да су они ка' и други људи, они би били на граници... То је родитеље веома наједило.... Отац јој пружи стегнуту песницу, па јој врло јаросно рече : — Бе хоћеш... Први који дође даћу те... Што рекао — не порекао... До сила јада кмет Марјан неће да се зарекне, али кад то једном учини, знај да је то - светиња. Дошао Павле Вујић и запросио Јаглику. Марјан се са женом договори. — Жено, Павле је красан момак, из поштене и богате куће... — .... ниђе јој љепше не може бити !... — Па, велиш, да је дамо. — Да је дамо !...