Отаџбина

236

БОЈКЕ СПАРИ КО ЗА КОГА МАРН

— Како ? Тако !... Не тиче се мене њихова свадба... Нека они иду у ђавола... — Како знаш.... — Ја овако знам... А ,ти ако држиш заклетву буди сутра код цркве.... И ту се растадоше.... Митар снужден оде својој кући, Јаглика у свој вајат. Није била невесела, ни сувише узбуђена. Чим је угледала Митра, било јој је лакше. И да виш' чуда, проспавала је ноћ како се лепше може, па јој се хтедијаше и зору одспавати, али је дигоше да се спреми. Сватови су рано стигли, и после извршених обичаја повели су Јаглику правце цркви... Она је све ћутала, али кад је била код цркве -— учинила је русвај. Позвали је пред олтар да поп изврши венчање. — С ким ?... оштро она упита. — С Пав '10М; знаш с ким !... зачуђено јој одговоре. — Е, досад је свачија вол.а била, од сад је моја.... Ја нећу за Павла.... — Како ?... Шта ?.. па ти си испрошена, узела си К У ТИ ЈУ Павлову, испитана си с Павлом... — Све то јесте ; и опет Павле може мени брат бити, али ја његова бити не могу.... И она се одвоји од Павлових сватова, па приђе Митровој мајци, која се ту деси, и пољуби је у руку. — Сиахо !... љубазно рече Петрија, Митрова мајка. — Чујем, нано ! стидљиво се одазва девојка према овој суштој доброти, ма да баш тога тренутка кресаше сватовима као каква делипала. Петрија је помилуши и привуче к себи, као да јој је хтела заклонити и сачувати од свакога.... Кад сватови видеше шга би. савише шинке па —• одоше својим кућама.