Отаџбина

АНА КАРВЊИНА

237

* * * Митра би и данас могли чути како слатко приповеда. „И сад, кад већ имам два сина — врло често ме замане неки пријатан занос.... Сјетим се ње онако чиле, оиако веселе и убаве.... Врло често ми изађе пред очи као да сам са њом у ((Осоју" горе више Милошеве куће. У таким приликама она ми као ђевојка лијепо изађе пред очи. Не да је лијепа, него и прелијепа.... Оно њено лице као моловано, образи пуни као наљевени, усташца као скројена , очи као стријеле , а обрве... жив се помамим кад се сјетим њених дражи.... Да, сељак сам, али није срамота сјећати се своје младићске љубави.... ТТ Тта ћу.... Од малена били смо заједно, заједно смо одрасли и вољели се.... Није, знаш, да смо се ми ввољели" онако као ови варошани, него смо се вољели од срца, али опет живели смо као братац и сестрица. Колико сам пута ја заспао на њеном крилу, а она ме бискала по глави ! Колико сам се опет пута играо ја са њеним павтама, на опет колико сам је пута помиловао — али још као дјете... Она ме је обвезала да за њу живим ; па и живим за тебе моја красна Јаглика, а ти живи за залогу љубави наше, за ђецу нашу".... Тако Митар; а у селу још од његове женидбе па и данас певају: «Боже спари ко за кога мари!" Драг. ЈТ. ј Лапчевић.

АНА КАРЕЊИНА роман лава толстова (Н А 0 Т А В А к) 14. Када је Катица отишла и Љовин оста сам , он је осетио такав немир и толико нестрпљење да се дочека сутрашње јутро, када ће је опет видети и када ће се за навек с њоме ујединити — да се од тих 14 часова, које