Отаџбина

АНА КАРЕЊИНА

24!

— Је ли тешко тако бденисати Егоре ? — Шта да се ради! Таква нам је служба. Служити господу много је лакше , али опет овде се има више рачуна. И сад изађе да Егор има породицу , три дечка и ћерку шваљу коју мисли удати за некаквога калфу. Том приликом Љовин саопшти Егору своју мисао да је у браку главно љубав, да се љубављу увек дође до среће, јер срећа је увек у нама самим. Егор пажљиво саслуша до краја и очевидно беше иојмио Љовинову мисао, али да би је потврдио, он рече нешто што је Љовин најмање очекивао, т. ј. да је он, док је служио велику господу, увек био задовољан са својим господарима, да је и сада задовољан и ако му је газда Француз. «Диван, добар човек", помисли Љовин. — А, је ли, Егоре, када си се ти женио, јеси ли волео своју жену? — Како је не бих волео — рече Егор. И Љовин виде да је Егор у истом одушевљењу и да ће сада да прича што је још са мајчиним млеком посисао. — И мој вам је живот диван. Још из ране младости... — поче Егор. а очи му заблисташе очевидно заражен Љовиновим одушевљењем, онако исто као што људизевају кад виде неког да зева. Али у тај мах зачу се звонце, и Егор отрча, а Љовин оста сам. Он не беше скоро ништа окусио за ручком Код Свијашких нити је пио чаја нити је што јео. Па ипак није могао ни помислити на јело. Такође он прошлу ноћ није ока заклопио, па оиет сада не могаше ни помислити на спавање. У соби је било хладно али њега је давила врућина. Он отвори оба прозора и седе за сто спрам прозора. Иза крова покривеног снегом видео се некакав крст, а над крстом једна жуто-светла звезда. Он је гледао час у крст а час у звезду, удисао је лбдени ваздух који подједнако нроОТАЏБИНА КН>. XXXII. СВ. 126. 16.