Отаџбина

КЊИЖЕВНОСТ

279

њега. Он никога не штеди, ни мајку, ни другове, ни саму Офелију. Његово држање ггрема овој могло би се се учинити неприродно, када се не би имала на уму ова црта карактера Хамлетова. Он воли Офелију и опет је мучи и вређа неприличним речима; иита је је ли поштена, те јој светује да не да својем поштењу да другује са њезином лепотом, јер ће ова од поштења направити подводника. Он јој то не говори из просте пакости, или само за то да је увреди и на жао јој учини; он хоће да и у њену срцу разори идеале, којих ;је нестало у срцу његову. Када у своту нема ничега чистог ни истинитог, када у њему нема милости ни љубави, онда треба раскрстити и са последњим остатцима и траговима њиховим. Офелија долази да му враги поклоне, пошто је охладнео према њој, па су и они изгубили своју цену за њу. Сиротица Офелија, на сигурно, тешко се растајала са успоменама на своју љубав, и тражила је, може бити, само прилику да му се опет приближи. Он је дочекује хладно и говори јој иронички; почиње је вређати речима које њено чисто, девојачко срце ие разуме: Хамлет . Ја сам те некада волео. Офелија . Доиста, господару, ја сам у то веровала. Хамлет. Ниси ми требалаверовати... Ја те нисам волео. Офелија. Тим сам више преварена. Хамлет. Иди у манастир. Што би рађала грешнике ? Ја сам, ето, прилично поштен ; али бих се могао оптужити за такве ствари, да би било боље да ме мајка није ни родила. Ја сам поношљив, осветљив, частољубив, са више пакости на уснама, но што имам мисли да их смислим, уображења да им облик дам, или времена да их починим. Што би овакви грешници, као ја што сам, пузили иг-шеђ' неба и земље ? Сви смо ми препредени лупежи, сви ; не веруј ни једноме од нас. Иди овојим путем у манастир.... Ако се будеш удавала, ову ћу ти клвтву дати у прћију — буди чедна као лед, чиста као снег. нећеш избећи опадања. Ако баш хоћеш да се у-