Отаџбина

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

313

Стровилис: Могу у нашем занату од сваке јединице да направим двојку. Могу један рачун да наплатим и два и три пута. Могу да учиним да нам један јелек, који се у нашој радњи поручи, роди читаву хаљину за нас, али да правим Министре — то још нисам пробао. Кутрулис: Па пробај сада мој Стровилиее. Велику ћеш ми услугу учинити ако ме направиш Министром. Отровилис: Вог с тобом газда , јеси ли ти при себи када то од мене тражиш ? Знаш ли колико ту има тешкоћа од којих би нам свака пресела ? Кутрулис: Да не треба за то образовања? Ако треба, признајем да га у мене нема. Отровилис: Ни најмање. Ту скоро видео сам једног Министра где је ухватио перо као будак , па копа ли копа свој потпис, а свако му слово личи на муву рђавих „нрави" Кутрулис: Е па онда шта друго треба што би мучно било ? Отровилис: Треба претворства и лукавства , треба шарлатанства и подмуклости , треба мрачних обећања и двосмислених речи, које и потврђују и одричу , требају заклетве са капицицима позади, требају уображена ученост и себичност. Кутрулис: Тога ће се можда наћи. Што нема у мене биће у тебе. Обадвоје имаћемо све што треба. Стровилис: Треба још нешто и то најважније, оно са чега људи завиде, а што је врло тешко наћи Кутрулис: Шта је то? Отровилис: Утецај. Кутррлис: Утецај ? И без њега никако не можебити? Отровилис: Не бива. Кутрулис: Не бива? Па шта ћемо онда ? Где да га нађем? Где се налази, у кога, га има овде ? Отровилис: Многи мисле да га имају 5 али се варају, чини ми ее, сви. То је благо народно, његово сакровиште, које само лопови ноћу по кадшто дограбе. ОТАЏБИПА КЊ. XXXII. св. 127. 20.