Отаџбина

322

КУТРУ.ШСОВА СВАДБА

Кутрулис: Врло добр, отрчаћу одмах. Имам једног познаника чија су уста прави бунар. Он ти је жива труба Ако му нешто повериш као тајну па га замолиш да никоме не каже, он је у стању испети се на Акрополис па отуда викнути колико га грло доноси «Чујте и почујте Атињани, ћир Манолис Кутрулис постао је Министар » Отровилис: И ја имам једног моћног савезника. Садашњи трећи паракувар у двору другар је мога брата. То је дечко пун духа, који чита новине с одушевл^ењем, који лиже своје прсте кад год меси дворске колаче те за то су му лукава уста увек пуна шећера. Њему ћу прво отрчати са мојом новошћу. Ако јој и буду жиле врло ниско, ко зна до које висине она може да порасте. Кутрулис: Хајдемо! Да посејемо свуданашу новост, и по пијацама и по улицама. Ко зна, можда ће ипак нићи златиа жетва за нас (одц обојица.). Хор: Иди, будући Министре. јури за твојом златном аветињом и гледај, ако могнеш, да стрпаш твоју ћелу под тророгу круну, а ја ћу међутим да кажем неколико речи којима мо учи поштење. Онај који жуди за министарском столицом, ако тражи племените славе и ако има здраво непокварено срце, треба увек да помисли, да жуди за једном светом службом, која не треба никада да се добија интригама и срамним делима, која никада не треба да је поклон туђиноког благоволења, него треба да је увек награда верности, врлина и патриотске ревносне службе. Такав Министар неће никада понизити достојанство Јеладе, нити ће од њеног свечапог плашта направити пред странцима труле дроњке, просећи као просјак за њихову кобну заштиту. Веран чувар отаџбинине куће, ако пусти да му странац натакне ланац на врат, како ће после растеривати ноћне лопове који се шуњају око отаџбинских врата? Командант и крма1 -10Ш државнога брода, држећи думен у својим рукама, ма како била силна бура страсти и ма како опасни били