Отаџбина

КУТРУЛИСОВА СВАДБА

спрудбви интриге и шиљато сакривено стеље, он треба само у г-вој компао да гледа, а то је заједнички општи ингерес Јеладе, он треба да управља брод само једном нристаништу, општем спасу и слави. У старо време, они синови славе, који су бесмртни као и њихов глас, нису иикада тражили силу отаџбине у туђини, ни у Лаконији, ни у Персији, нису се китили гуђим перјем, него су се величали величином и славом вароши, коју је њихов велики ум, као краљицу многих народа, окитио џиновским капијама и храмовима који су остали чудо свију векова; скротој дадоше богаство, златну награду тријумФа; слабу, поведоше је у борбу, и увенчаше је неувелим лаворикама; малену и незнану, они је направише највећом међу вс.шкима, јер није груба моћ оружја већ памет која велича вароши. И за то што су све то урадили поставише и њих на такву висину, да би ти, кепече један, ушијнуо врат када би у њих горе погледао. Али већ, кад си навалио да будеш Министар. видидер најпре да ли си .за то дорастао да седнеш на сголицу на којој су некада седили Периклис и Фокион. Размисли добро, Јелада се не предаје теби и твојима као рудник злата, нити као роба коју ти можеш да продаш, нити као њива коју ти можеш да уживаш без икаквог свог труда Не, теби се предају мошти свете покојнице, да их задахнеш новим животом; предаје ти се огроман али драгоцен камен, који је пао иа дно амбиза, и који треба са тешком муком попети опет на ону висину са које је пао; предаје ти се земл.а на којој сваки непажљив корак може да поклизне у мученичкој крви, земља у којој је сарањена велика нада и плодно семе будућности. Ако успеш да драгу нам Јеладу опет увенчаш љубичицом и лавориком, ако је учиниш онако великом како ју је желео Ригас — ја мислим велики Ригас, јер мали ваљају своју душу у снтницама 1 ) —ако оплетеш златне витице њене среће,

') Алузнја на једног политичара који. се такође звао Ригае.