Отаџбина

324

КУТРУЛ11СОВА СВАЛБА

уплећући у њих благостање и славу, онда благо отаџбини, благо теби, благо мајци која те родила! Али, ако напуштајући опште интересе, будеш гледао само свој џеп, ако будеш оштрим ноктима копао по дну државне касе. ако будеш изваљен у министарском Фотељу само хркао сварујући министарску плату, ако оставиш државни брод да буде пљен узбурканих таласа, а Јеладу да буде храна ласкавцима, онда да Бог да ти постао пљен оних који грабе државне службе, да Бог да ти гладни мишеви из државне касе глодали живоме ребра па онда хрчи у сну из кога нема буђења. Кеантулис: (улази) Као што смо уговорили, три пут сам се накашљао и гри пута сам звизнуо Да ли ме је чула? Да ли ће сићи, или да се убијем? Каква је сотопска сила у тој љубави какав је то тиранин! Одсекло ми се и јело и пиће, ноћу ока склопити не могу, а дању у канцеларији у место да пишем (( Узевши у обзир" или «у. след предписа" ја све цртам по "два упаљена срца са једном стрелом шго их је оба прострелила Али чујем њен тичији ход. Антуса ( улази): Ево ме. Чула сам ватне кашљуцаље и ваше звиждање. Али зар сад нађосте да дођете кад је овде толики свет. Опазиће и домаћи и све комшинице. Шта се догодило ? Кеантулис: Нешто велико, страшно, ужасно, са чега сам и мир и иамет изгубио. Иебо се врти пред мојим очима као вретено, а земља се окреће као ручни млин за каву. Антусо, ти си издајница. Лукава Антице, пошто си ме на ленак уловила. пошто си ми једно за другим сва пера ишчупала, затворила си ме немилосрдна у кавез па ме сада мучиш, па ме вараш, јер те је славољубље заслепило. Антуса: Да сте памет изгубили, то видим, али не разумем за што ? Да вас не мучи какав тежак сан или